9. septembar 2010.
|  |
 |
Zapisi ratnih dobrovoljaca
Eticki potomci Arcibalda Rajsa
Radovan Kovacevic
Finske vlasti, sudeci po izvestajima agencija, pritvorile su jednog svog sugradjanina pod optuzbom da se tokom agresije NATO na Jugoslaviju borio kao "srpski placenik".
Kolika je opasnost da bude osudjen?- pitali smo pukovnika Milana V. Petkovica, analiticara najvaznijih vojnopolitickih tema i pisca zapazenih knjiga.
Njegov odgovor je krajnje jednostavan i ubedljiv: "Niko u svetu, uz postovanje najelementarnijih cinjenica, i ako je pravde, ne bi mogao da osudi tog naseg prijatelja! Jugoslaviji, naime, nisu potrebni placenici: ne moze odmah da isplati dnevnice ni svojim vojnicima, a kamoli da angazuje strance koje bi zanimala iskljucivo zarada..."
"Uostalom," kaze Petkovic, "placenici su inkriminisana kategorija u medjunarodnom ratnom pravu. Najkrace, sve price o navodim stranim 'najamnicima' u nasoj vojsci spadaju u zlonamerne konstrukcije."
Pomenuti Finac dobrovoljno je dosao u nasu zemlju i prijavio se proletos u Vojsku Jugoslavije, koja se u tom trenutku odupirala agresiji NATO alijanse. Njegov motiv je bio jasan – pomoci drzavi koju je, sto nije zabelezeno u istoriji ratova – napalo 19 vojnicki i privredno najjacih zemalja sveta.
Dobrovoljastvo se u nas, kaze Milan V. Petkovic, (tradicionalno) smatra plemenitim. Srbi i Crnogorci su cesto ratovali, i cesto su im u pomoc priticali stranci. Djuzepe Garibaldi je po izbijanju Nevesinjskog ustanka 1875.godine poslao odred svojih vojnika na celu sa kapetanom Celzom Ceretijem. Pored njih, tu su bili Nemci, Cesi, Norvezani. Poznato je da je Hercen, ruski filozof i revolucionar, zeleo da dodje kao dobrovoljac, sa svojim sinom... Od sledece godine, u Srpsko-turskim ratovima, na nasoj strani je ucestvovao vrlo jak dobrovoljacki kor od ratnika iz skoro svih evropskih zemalja, ukljucujuci tu i jednog Japanca.
Ti ljudi su se sporazumevali cak na 20 jezika!
Medju njima je bilo idealista, castoljubivih, avanturista, pesnika, navodi dr Slobodan Brankovic u svojoj knjizi "Nezavisnost slobodoljubivih", ali im je ljudska sloboda bila vrhovno eticko nacelo...
U Prvom svetskom ratu, dobrovoljac je bio i Arcibald Rajs, koji se moze smatrati rodonacelnikom svih stranih dobrovoljaca u nas.
Postujuci tu tradiciju, u Zakonu o Vojsci Jugoslavije je regulisan status dobrovoljaca. Oni su u svim pravima i duznostima ravnopravni sa "obicnim" vojnicima.
Tokom nedavne agresije NATO na nasu zemlju, Vojska Jugoslavije je, u skladu sa tim zakonom, primala strane dobrovoljce. Medju njima ima i onih koji su polozili zivote za odbranu nase zemlje. Recimo, posmrtno su odlikovani ruski oficiri dobrovoljci koji su se borili u redovima 125.motorizovane brigade (za koju pukovnik Petkovic, s postovanjem, daje ocenu - besmrtna!). Orden za zasluge u oblasti odbrane i bezbednosti dobili su Vitalij Glebovic, koji je poginuo u borbama kod Rase Kosare, i Fjodor Suljga, nastradao u borbama na granici.
Pukovnik Petkovic govori i o Fincu Peteru Olaku, cije je ime – kako je sluzbeno ocenjeno – zlatnim slovima upisano u knjigu heroja. Sa njim je i Danac Nisen koji se kao bivsi clan misije OEBS, posle okoncanja te zlosrecne misije na Kosovu i Metohiji, prijavio za dobrovoljca u Vojsci Jugoslavije, da "spere ljagu", jer se ta "mirotvorna organizacija" vise bavila spijunazom i obavestajnim poslovima nego onim sto joj je bio zadatak.
Pukovnik Petkovic posebno navodi primer majora "Ljutog". Rec je, dakako, o nadimku coveka koji je bio u finskom kontingentu u sastavu UNPROFOR-a u BiH, potom u IFOR-u. Svoje razloge ovako je opisao: dosao sam da branim srpski narod iz zahvalnosti za spaseni zivot. Naime, u jednom trenutku, u Bosni, bio je okruzen sa desetak bandita-mudzahedina, ali spasili su ga Srbi. Poginuo je takodje na Kosarama, ne dajuci siptarskim teroristima i NATO snagama da prodru preko granice.
Bilo je medju tim dobrovoljcima i vojnika iz Belorusije, Ukrajine, Madjarske, Poljske, Makedonije, Bugarske, Kanade, Austrije, Izraela i jos nekih zemalja. Oni su, upravo, bili drasticna suprotnost placenicima koje mnoge zapadne zemlje stalno vrbuju.
Zloglasna je, recimo, francuska Legija stranaca, koja jos od 1830.godine okuplja pustolove iz citavog sveta i upotrebljava ih za najprljavija ratna dejstva. Manje se zna za spansku legiju "Verenici smrti", kojom je svojevremeno komandovao Francisko Franko, kasniji diktator te zemlje. Rasisticki rezim u Juznoj Africi imao je placenike u "bafalo" bataljonima za borbu protiv crnaca. Medjutim, posle dolaska crne vecine na vlast, logika tih najamnika se nije promenila – oni i dalje ostaju tu, ali kao vojni instruktori...
Zapadne zemlje, navodi univerzitetski profesor dr Smilja Avramov u casopisu "Vojno delo", cak ne kriju regrutovanje placenika na svojoj teritoriji. Posle "hladnog rata", otvoreno je trziste placenika!
Ugledni britanski publicista Kristijan Belami predvidja da ce u narednom milenijumu doci do jos veceg koriscenja najamnika, ali ne samo pojedinaca, vec i citavih armija i drzava, spremnih da svoju vojsku stave na raspolaganje, za novac, onom kome treba! On predvidja da ce u kategoriju tih zemalja uci Slovenija, Hrvatska, pa cak i Velika Britanija!
Iako su placenici, po medjunarodnom ratnom pravu, izopsteni, u Bristolu (Velika Britanija) postoji organizacija za njihovo regrutovanje, a na celu joj je izvesni Rejmond der Linde. Tu su, uz blagoslov SAD i NATO, sklopljeni i ugovori za pomoc u organizaciji muslimanske vojske u BiH (logor kod sela Mehurici), i takozvane "OVK" (logor kod Tropoje u Albaniji).
Neki od njih su, nedavno, u britanskoj stampi (Ivning Mejl), paradirali sa svojim morbidnim ispovestima. Endrju Fini, bivsi student iz Birmingema, prica kako je kao snajperista u sastavu tzv. OVK ubio mnogo Srba ("ni sam ne znam tacan broj"). A Dejv Dakburi, bivsi francuski legionar iz Velike Britanije, postao je placenik "OVK", pa je na Kosovu i Metohiji, kako sam kaze, ubio 24 Srbina i, prema svom priznanju izvesnom Filu Dejvidsonu iz Krume u Albaniji, poigrao se sa jednom odsecenom glavom kao sa fudbalskom loptom!
Takvi monstrumi nisu uhapseni, ali jugoslovenski dobrovoljac Finac, jeste!
"To je poznata taktika zamene teza: da ne bi, mozda, neko njih prozvao, napadaju nas," objasnjava pukovnik Petkovic. "Medjunarodnoj zajednici je dobro poznat problem placenika, ali ne preduzima mere protiv toga zla... Nama je, ipak, najbitnije sta stranci, nasi prijatelji, misle o nama. Pomenjhti Danac Nisen, cije podatke ne dajemo iz poznatih razloga, napisao nam je po odlasku iz Jugoslavije, vrlo toplo pismo: "Bila mi je cast sto sam se borio zajedno sa vama!"
("Politika", 13.avgust 1999.godine, strana 16)
| |
|
|
|
APIS Novosti
