Odmah posle pocetka agresije NATO na Jugoslaviju, 24.marta 1999.godine, Centru za obuku dobrovoljaca javio se Ziva Petrovic – Vojin, bugarski drzavljanin iz okoline Vidina.

Obuku je savladao sa nevidjenim zarom i poletom.

Nekoliko dan pre upucivanja na front javio se komandiru na raport da bi podneo molbu "za nesto sto mu je jako vazno".

Komandiru je ispricao svoju zivotnu pricu koja, ukratko, glasi:

"Rodjen sam u Perlezu, gde su ziveli moji roditelji. Kad sam napunio oko godinu dana, moji su prebegli u Bugarsku i nastanili se u okolini Vidina. Otac i majka su primili bugarsko drzavljanstvo, pa sam tako i ja postao Bugarin. Ali i otac i majka su mi stalno govorili da smo iz Srbije i da sam ja rodjen u Perlezu. U kuci smo uvek govorili srpski. Ja sam morao da zavrsim bugarsku skolu i sve sto znam u zivotu, znam na bugarskom jeziku. Medjutim, u dusi sam ostao Srbin.

Kad je doslo vreme za vojsku, odsluzio sam vojni rok u Bugarskoj. Bilo mi je jako tesko ali sta se tu moglo. Posle sam se zaposlio. Majka i otac su mi govorili da se ozenim i da imam decu ali ja nisam hteo da mi deca budu Bugari. Mislio sam da ce se pruziti prilika da se vratim u Srbiju. Tada cu skuciti svoju kucu.

Onda je izbio rat. Avijacija NATO je pocela da rusi moju zemlju Srbiju. Nisam vise hteo da cekam. Skupio sam nesto rezervne odece, stavio veknu hleba u torbu i tajno presao granicu kod Zajecara. Nasao sam se u mojoj Srbiji. Odmah sam potrazio prvu policijsku stanicu i prijavio se. Hteo sam da stupim u nasu vojsku i da se borim protiv neprijatelja koji nas je napao.

Medjutim, muci me sto sam svrstan u strane dobrovoljce. Ja sam, bre, Srbin. Zato sam dosao da zamolim, ako moze, da odem do Perleza i uzmem drzavljanstvo. Rekli su mi da se to moze u mestu rodjenja.

Gospodine pukovnice, ako poginem hocu da poginem kao Srbin braneci Srbiju a ne kao stranac."

Komandir ga je zamisljeno pogledao kao da meri istinitost Vojinovih reci a zatim kratko odgovorio:

-Idi i vrati se.

Ziva je dobio objavu za put i otisao.

Posle tri dana se vratio ozaren:

-Gospodine pukovnice. Sad sam spreman na sve. Sad sam ponovo Srbin kao sto sam i bio kad sam se rodio.

-Cestitam Srbine, toplo mu je odgovorio komandir.

Posle nekoliko dana, Vojin je otisao u jedinicu sa grupom dobrovoljaca.

U 37.motorizovanu brigadu, onu koja je odlikovana Ordenom narodnog heroja.

Borio se casno i hrabro. Iz rata je izasao ziv. Odlucio je da se nastani u Crnoj Gori. Ozenio se. Ima sina.

Javio se komandiru kratko:

"Gospodine pukovnice, hvala ti sto si mi omogucio da opet budem ono sto sam bio kad sam se rodio. Ne bih ti oprostio da sam otisao u rat kao stranac. Navrati kad mozes. Pozdrav, Vojin."

A starom pukovniku je samo zaigrao brk:

"Srecno ti bilo Srbine, sine!"

Pogledajte i druge postavljene zapise