Cemu su izlozeni korisnici racunara ploveci svakodnevno nepreglednim prostranstvom Interneta? Vrsni znalac bezbednosti, Aleksandar Marinovic, koji godinama zastupa jednu od najboljih kompanija za zastitu – “Kasperski” iz Rusije, podrobno je upucen u najnovija zbivanja. (Ko se, uostalom, s divljenjem, ne seca legendarnog programera Jevgenija Kasperskog?). S prijateljima je 2001. osnovao “Singi inzenjering”, ciji je direktor i dana-danas, sa zvanjem magistra i doktoratom na vidiku na Elektrotehnickom fakultetu u Beogradu. 

* Sta sve danas ugrozava Internet, a time i milione ljudi sirom planete? 

– Internet je postao neka vrsta “paralelnog” sveta u kojem se ljudi upoznaju, druze, zabavljaju, kupuju, posluju... Kao u svakoj zajednici, i u ovoj se pojedinci bave protivzakonitim poslom. Pre desetak godina “klinci” su zeleli da se dokazu smisljanjem virusa koji su ispisivali poruke ili brisali podatke; sada se suocavamo s pravom mafijom ciji je cilj zarada i koja, kao i svaka druga, ne preza da zaradi po svaku cenu. 

* Ne podseca li to na cuvenu igru “lopova i zandara”? 

– To je, upravo igra, “lopova i zandara”, i bas kao u “cetvorodimenzionalnom svetu” (da izbegnemo pojmove realan i virtuelan, posto je Internet stvarnost), tako ni na Internetu nema carobnog stapica kojim bi se ova posast uklonila. Samo objedinjenjem raznih mera i postupaka moguce je umanjiti stetne posledice, svesti ih na podnosljive. 

* Kolike su stete od takvih nasrtaja – u svetu i kod nas? 

– Ne postoje zbirni podaci, pogotovo sto neke ostecene kompanije i ustanove ne zele da obelodane da su bile zrtve sajber kriminala, ali su to, nema sumnje, velike brojke. Navescu nekoliko otkrivenih slucaja iz prosle godine. U februaru je brazilska policija uhapsila 41 hakera koji su trojanskim zlocudnim programima krali podatke o bankovnim racunima sirom sveta, ukravsi vise od cetiri miliona dolara. U avgustu je u Turskoj pritvoren Ukrajinac Maksim Jastremski, poznat kao Maksik, za koga se sumnja da je kradjom identiteta prigrabio desetine miliona dolara. U novembru je FBI uhapsio osmoclanu druzinu koja je ostetila vise od milion ljudi, napravivsi stetu vecu od 20 miliona dolara. 

Elektronsko bankarstvo je u nasoj zemlji kasnije zazivelo i nije bilo velikih kradja, ali je elektronska trgovina postala uobicajena, a time i pretnja veca. I kod nas su pojedinci bili zrtve – setimo se zlocudnih programa koji su tajno s tudjeg telefona pozivali udaljena mesta i pravili ogromne racune vlasnicima koji toga nisu bili svesni. 

* Ima li pouzdanih nacina da se korisnici sasvim ili u velikoj meri zastite? 

– Potpuna zastita ne postoji, ali se korisnici mogu u velikoj meri zastititi. Kao sto je prohujalo doba ostavljanja otkljucanih kuca, tako je proslo vreme racunara bez zastite. Ko ne zeli da mu se ista neugodno dogodi, mora da ugradi antivirusni program i “zastitni zid” i da ih svakodnevno osvezava; isto vazi i za operativne sisteme. 

* Mogu li programeri predvideti kakva nas iskusenja ocekuju i da pripreme klopku za napasnike? 

– Od davnina je onaj koji napada u prednosti. Jednostavno, napadac se usredsredi na jedan od nacina i razradjuje ga do tancina, a branilac se trudi da predvidi sve moguce. Kao sto znamo, nasrtljivac cesto upada u klopku i biva odbijen, to je slucaj i na Internetu. 

* Da li su zakonski propisi u Srbiji dovoljno strogi da odvrate pocinioce? 

– Mislim da jesu, pitanje je samo koliko sve to ozbiljno shvataju pojedinci koji se bave sajber kriminalom. Srbija ima specijalnog tuzioca za visokotehnoloski kriminal koji tesno saradjuje s policijom (Odeljenje za borbu protiv organizovanog kriminala). Osniva se i posebna jedinica koja preuzima sva pozitivna iskustva sirom sveta. Da su ozbiljni u svom poslu svedoce nedavna hapsenja vise grupa koje su varale “kloniranim” platnim karticama. 

* Gde se slivaju podaci u vezi s napadima? 

– Postoji vise tela koja se bave time, ali i dalje nema obedinjujuceg (“kapa”). Antivirusne kompanije, medjutim, veoma dobro saradjuju razmenjujuci podatke koje su otkrile da bi Internet bio sto pre zasticen. 

* Kakve tehnoloske korake preduzima i najavljuje kompanija “Kasperski”? 

– Napomenuo sam da se, osim redovnog zanavljanja zastitnog programa, moraju osvezavati i operativni sistem i korisnicki programi. Proizvodjaci stalno traze moguca ranjiva mesta i kada ih nadju objavljuju nove verzije. Kompanija “Kasperski” je shvatila da korisnici to cesto zaboravljaju, sto je moguca sigurnosna pretnja. Zato najnovije izdanje, Kaspersky Internet Security 2009, snima sve u racunaru i posle analize predlaze korisniku sta da uradi. A to osnazuje otpornost racunara na upade i zloupotrebe. I mobilni telefoni su, postavsi pametniji, sve podlozniji nasrtajima, zato je osmisljen softverski paket za zastitu – Kaspersky Mobile Security. 

Cemu da se nadamo? Tome da ce se cuvena igra “lopova i zandara” nastaviti...
 

Stavite tacku na YU

Rame uz rame sa svetskim

„Mali brat” vas odasvud gleda

Bezicna veza na ruci

Informacioni rat realnost geopolitike
http://www.vidovdan.org/article1550.html

Pogledajte i druge preporucene tekstove