Moze li se ukrasti identitet elektronskim putem?

Americki Stejt department objavio je da ce do kraja ove godine poceti da izdaje drzavljanima SAD elektronske pasose sa ugradjenim cipom koji ce sadrzati informacije o vlasniku pasosa. U pocetku, elektronske pasose ce izdavati samo Stejt department, ali ce od oktobra 2006. godine to moci da cine i lokalne drzavne agencije.

Predstavnici Stejt departmenta su objasnili da ce u cipu, ugradjenom u korice novih pasosa, biti objedinjena tehnologija za prepoznavanje lica i tehnologija koja se koristi u bezkontaktnim karticama. U cipu ce se cuvati iste informacije koje se sada nalaze u papirnim pasosima - ime i prezime vlasnika, datum njegovog rodjenja, pol, mesto rodjenja, datum izdavanja pasosa i rok njegove vaznosti, broj pasosa i skenirana fotografija vlasnika pasosa. Podatke ce od kradje stititi digitalni potpis vlasnika, a skenirana slika njegovog lica sluzice za biometrijsku proveru i poredjenje. Cip ce sadrzati i tehnologiju koja ce sprecavati neovlasceno citanje podataka, a razmatra se i upotreba tehnologije koja ce spreciti da podaci uopste budu ocitani dok se korice pasosa ne otvore i knjizica ne priblizi masini za ocitavanje podataka.

Pravni zastupnici organizacije Electronic Frontier Foundation (EFF), koja se bori za gradjanske slobode, smatraju da predvidjene mere zastite mozda nece biti dovoljne. Ta organizacija, ali i mnoge druge u SAD, smatraju da vlada ne stiti svoje gradjane u dovoljnoj meri od kradje identiteta. Borci za gradjanske slobode se, uopsteno govoreci, protive svakoj upotrebi identifikacionih tehnologija u licnim dokumentima, jer ne veruju da drzavne institucije mogu da razviju dovoljno efikasan sistem za sprecavanje kradje identiteta.

"Na prvom mestu treba da bude zastita od kradje licnih podatka. Njihovo objedinjavanje na jednom mestu, u cipu, sigurno ne doprinosi povecanju bezbednosti", kaze Li Tjen iz organizacije EFF.

U SAD se trenutno u opticaju nalazi oko 57 miliona pasosa. Predvidjeno je da prilikom produzavanja njihove vaznosti, papirni pasosi budu zamenjivani elektronskim, a ocekuje se da ce priblizno osam miliona Amerikanaca svake godine dobiti elektronski pasos. Tehnicki podaci o cipovima koji ce se ugradjivati u pasose i ime kompanije koja ce ih proizvoditi, nisu objavljeni.

U medjuvremenu, porota okruznog suda u Litl Roku, u americkoj drzavi Arkanzas, proglasila je Skota Levina sa Floride krivim zbog kradje poverljivih i licnih podataka iz racunara kompanije Acxiom. Na sudjenju je utvrdjeno da je Levin osnovao kompaniju Snipermail.com koja je elektronskom postom masovno slala marketinske poruke - ta vrsta delatnosti dovela je do kradje 1,6 miliona podataka iz baze podataka kompanije Acxiom.

Optuznica koja je podignuta protiv Levina sastojala se od 120 tacaka, izmedju ostalih zbog neovlascenog pristupa zasticenim racunarima, kompjuterske prevare i "pranja" novca. Istragu protiv Levina i drugih osoba zaposlenih u njegovoj kompaniji zajednicki su vodili agenti americkog Federalnog istraznog biroa (FBI) i americke Tajne sluzbe. Istrazitelji su utvrdili da su, u periodu od aprila 2002. do avgusta 2003. godine, Levin i njegovi saradnici preuzeli vise od osam gigabajta licnih podataka iz baze kompanije Acxiom.

Sudija ce Levinu izreci presudu pocetkom 2006. godine, a preti mu drakonska kazna buduci da ce se kazne po svakoj od tacaka optuznice spajati. Naime, za svaku od tacaka optuznice predvidjena je zatvorska kazna od pet do 20 godina i maksimalna novcana kazna od 250.000 dolara, tako da kumulativna kazna moze izneti cak 640 godina zatvora i 30 miliona dolara.

Koliko i kako ce nova tehnologija registrovanja podataka o licima uvodjenjem elektronskih pasosa biti efikasna protiv ovakve vrste kriminala, nije jasno ni samim izumiteljima elektronskih pasosa i konstruktorima cipova za registrovanje licnih podataka, ali je ocigledno da kriminalci nece nespremni docekati novinu koju priprema administracija.

Pogledajte i druge preporucene tekstove