APIS Security Consulting
Zastita informacija - Osnova sigurnog poslovanja
U domenu zastite informacija u privredi, posebno u odredjenim vrstama poslovanja, postoje zakoni, standardi, uredbe, instrukcije metodike i norme koje se doradjuju i preciziraju, polazeci od zahteva vremena, drzavne strukture i savremenog nivoa nauke i tehnike.
Pojam poslovna tajna koristi se da se oznaci informacija, dostupna ogranicenom broju korisnika, koja nosi poverljivi karakter. Zastita takve informacije briga je samih poslovnih ljudi, rukovodilaca banaka, raznih firmi i dr. komercijalnih struktura. Za zastitu poverljive informacije ne postoje stroga zakonska pravila, zahtevi i norme, niti su postojece nesto posebno postovane, a oni koji su odavali poslovne tajne uglavmom su nikako ili samo uslovno zakonski sankcionisani.
Nazalost, mora se konstatovati cinjenica da mnogi biznismeni, rukovodioci komercijalnih struktura, banaka i drugi privrednih subjekata, ne poklanjaju pitanju zastite informacije dovoljno paznje i pocinju da brinu tek kad se primeti oticanje informacije u ruke neovlascenih lica.
Svi su vec odavno shvatili da je na savremenom nivou razvoja drustva informacija mozda najskuplja roba. Po misljenju stranih specijalista, pri potpunom otkrivanju svih informacionih sistema, samo 20% preduzeca srednje velicine opstalo bi jos nekoliko sati, gotovo polovina - svega nekoliko dana, ostali - do nedelju dana. Ista sudbina zadesila bi i banke. Informacija je jedan od najvaznijih izvora blagostanja svake firme. Ne kaze se uzalud: "Ko poseduje informaciju, poseduje svet". Svaka administrativna odluka zasniva se i vredi kao informacija na osnovu koje je doneta.
Problem nije samo u tome sto se kriminalni elementi ili grupe bogate na racun objekata kriminalnih aktivnosti, vec u tome sto to na kraju dovodi do podrivanja celokupne privrede drzave.
Prema idejama mnogih poslovnih ljudi treba brinuti za moguce oticanje informacija samo u slucaju kada se radi o nepostenim, kriminalnim radnjama u biznisu koje treba "sakriti" od drugih. U stvari to nije tako.
Sta moze da predstavlja opasnost za biznismene ili trgovce, zainteresovane za cuvanje poslovne tajne?
Po pravilu, to je:
- obavestajna delatnost konkurencije;
- nesankcionisane aktivnosti saradnika sopstvene firme;
- nepravilna politika firme u oblasti bezbednosti.
Informacija koja predstavlja interes pri sakupljanju i analizi podataka:
a) Informacije komercijalne sadrzine:
- podaci o konkurenciji, njihove slabe strane;
- podaci o dobavljacima;
- podaci o trzistu;
- uslovi finansijskog poslovanja;
- tehnoloske tajne;
- mere koje preduzima konkurencija prema svojim protivnicima;
- podaci o potencijalnim partnerima, provera njihovog postenja;
- informacija o mestu cuvanja tereta, vremenu i marsruti prevoza;
- otkrivanje osetljivih odnosa medu saradnicima; otkrivanje lica, pogodnih za vrbovanje putem otkupa, ucene ili na drugi nacin;
- veze i mogucnosti rukovodstva;
- utvrdjivanje kruga stalnih posetilaca.
b) Informacije licne prirode:
- izvori prihoda;
- pravi odnosi prema ovim ili onim drustvenim dogadjajima, prema vladajucim strukturama;
- nacin licnog zivota rukovodioca i clanova njegove porodice;
- raspored i mesta susreta - poslovnih i licnih;
- podaci o velicini finansijskog blagostanja;
- informacija o ljudskim slabostima;
- opasne sklonosti;
- stetne navike;
- seksualna orijentacija;
- podaci o prijateljima, prijateljicama, mestima odmora, putanjama kretanja;
- informacije o mestima cuvanja dragocenosti;
- adresa prebivalista;
- bracna neverstva;
- problemi izmedju roditelja i dece.
Treba podvuci da bezbednost kao sistem mera zahteva obezbedjivanje neophodnog nivoa zasticenosti u vise pravaca:
- zastita od organizovanog kriminala;
- zastita od narusavanja zakona;
- zastita od nesavesne konkurencije;
Ovi pravci realizuju se na nivoima:
- proizvodne delatnosti;
- komercijalne delatnosti;
- informacionog obezbedjenja;
- kadrovskog obezbedjenja;
- osiguranja;
- drugim nivoima.
Dobijanje pouzdane informacije o radu firme nezakonitim putem je malo verovatno ako se firma s paznjom odnosi prema cuvanju komercijalne tajne i stvaranju odgovarajuceg sistema zastite.
U isto vreme mnogi pod bezbednoscu shvataju, pre svega fizicku zasticenost, ukljucujuci ponekad posebne zahteve informacione zastite komercijalnih interesa, sto ne omogucava resavanje problema bezbednosti u celini. Mere koje predlazu neki strucnjaci omogucavaju resavanje samo pojedinih zadataka na stvaranju bezbednosti, ali ne iskljucuju neophodnost kompleksnog prilaza organizaciji mera bezbednosti, posebno informacione bezbednosti.
Nije potrebno navoditi primere ekonomske stete koju trpe preduzeca, banke i slicne ustanove zbog gubitaka, deformisanja ili oticanja informacija u sistemima njihove obrade. O tome se vec mnogo pisalo u svetskoj strucnoj i dnevnoj stampi.
Zakljucak je jedan - neophodno je omoguciti bezbednost informacije, i zahvaljujuci tome subjekti preduzetnicke delatnosti postaju ucesnici korisne unutrasnje i medjunarodne razmene roba i znanja, ostvarujuci od toga profit. Pri tom, svaki komercijalni objekat mora graditi svoj sistem zastite informacija na konceptualnoj osnovi, polazeci od namene objekta, njegove velicine, uslova razmestaja, tipa delatnosti i t.d. Pri razradi koncepcija zastite neophodno je poci od detaljne analize pravaca aktivnosti preduzetnicke strukture i kompleksnih zahteva zastite, posebno ako se u radu primenjuju sredstva informatike.
Imajuci u vidu raznovrsnost potencijalnih pretnji informaciji u sistemu obrade podataka, slozenost strukture i funkcija, kao i ucesce coveka u tehnoloskom procesu obrade informacije, ciljevi zastite informacija mogu biti postignuti samo stvaranjem sistema zastite informacija na osnovu kompleksnog pristupa. Takav sistem treba graditi pocev od ocene pretnji bezbednosti rada poslovnog objekta a na osnovu dobijenih rezultata analize donoeti odluku o stvaranju celog sistema zastite i izboru odgovarajucih sredstava.
c) Klasifikacija pretnji
Prostorije obicne savremene firme ili banke pretrpane su elektronskim uredjajima, i informacija koja predstavlja poslovnu tajnu moze se nalaziti na papirnim nosiocima, na masinskim, moze se prenositi telefonom, telefaksom, teleksom, moze se obradjivati, cuvati i prenositi sredstvima racunarske tehnike, snimati i reprodukovati na magnetofonima, diktafonima, video-magnetofonima. Najzad, informacija prisustvuje u vazduhu u vidu akustickih signala ili kao razgovor. Dalje u tekstu, sve aktivnosti usmerene na dobijanje, obradu, snimanje, cuvanje i prenos poverljive informacije nazivacemo obrada podataka.
Postoje pretnje ostecivanja sistema obrade podataka, izazvane fizickim delovanjem stihijskih prirodnih pojava, koje ne zavise od coveka. Ipak, mnogo je siri i opasniji krug vestackih pretnji, izazvanih ljudskom aktivnoscu, medju kojima se prema motivima mogu izdvojiti:
- nehoticne (nenamerne) pretnje, izazvane greskama u projektovanju, u radu sluzbenog personala, u programskom snabdevanju, slucajnim prekidima u radu sredstava racunarske tehnike i linija veze, energosnabdevanja, greskama korisnika, delovanjem na aparaturu fizickih polja i t.d.;
- smisljene (namerne) pretnje, uslovljene nesankcionisanim aktivnostima sluzbenika i nesankcionisanim pristupom (NSP) informaciji stranih lica.
Rezultat realizacije pretnji informaciji moze biti:
- njeno gubljenje (unistenje);
- njeno oticanje (preuzimanje, kopiranje, prisluskivanje);
- deformacija (modifikacija, falsifikovanje);
- blokiranje.
d) Pretnje koje nisu vezane za ljudsku aktivnost
Najtipicnija prirodna pretnja sistemima obrade podataka koja nije uvek vezana s ljudskom aktivnoscu je pozar. Zato pri projektovanju i koriscenju sistema obrade podataka obavezno se resavaju pitanja protivpozarne bezbednosti. Posebnu paznju pri tome treba pokloniti zastiti od pozara nosilaca kompjuterskih podataka, fajl-servera, posebnih racunara, centara veze, arhiva i druge opreme i prostorija ili specijalnih kontejnera, gde su skoncentrisani ogromni masivi veoma vazne informacije. U te svrhe mogu biti iskorisceni specijalni negoreci sefovi, kontejneri i dr. U Zapadnoj Evropi, se posebno dobro pokazala oprema za zastitu nosilaca informacija i informaciono-racunarskih kompleksa nemacke firme LAMPERTC, koja se najcesce primenjuje u bankama, gde gubljenje informacija moze dovesti do katastrofalnih posledica.
Druga pretnja za sistem obrade podataka u kompjuterskim sistemima su udari gromova. To nije cest problem, ali naneta steta moze biti veoma velika. I to ne samo materijalna steta, vezana za popravku ili zamenu ostecene tehnike i obnavljanje izgubljene informacije, koja cirkulise u kompjuterskoj mrezi, vec, pre svega, ako nisu primenjene neophodne tehnicke mere zastite od jakih elektromagnetnih zracenja gromova, kvare se posebne radne stanice ili serveri mreze, i na duze vreme paralise se rad objekta, sve operacije se obustavljaju. Firma, a posebno banka u takvim situacijama gubi svoj imidz pouzdanog partnera a, kao posledica, dolazi do osipanja klijenata. Za vecinu organizacija gubitak imena, pojavljivanje bilo kakvih glasina o unutrasnjim problemima mnogo je neprijatnije od finansijskih gubitaka, cak i onih dovoljno velikih.
Za objekte u kojima su smestena tehnicka sredstva obrade informacija, koja se nalaze u dolinama reka ili na obali, vrlo verovatna je i pretnja poplave. U takvim slucajevima aparatura ne bi trebalo da se drzi na nizim spratovima, a potrebne su i neke druge mere predostroznosti.
Steta medju resursima sistema obrade podataka moze takode biti izazvana zemljotresima, uraganima, eksplozijama gasa i t.d. Gubici mogu biti i od tehnickih kvarova, naprimer, prilikom iznenadnog nestanka struje i t.d.
e) Pretnje vezane za ljudsku aktivnost
Ovaj vid pretnji moze se podeliti na:
- pretnje sistemu obrade informacija kao rezultat nesankcionisanog koriscenja redovnih tehnickih i programskih sredstava, kao i njihova kradja, kvar, unistenje;
- pretnje kao rezultat koriscenja specijalnih sredstava koja ne ulaze u sastav sistema obrade podataka (dopunsko zracenje, nazracivanje po napojnom kolu, koriscenje aparature za pojacavanje zvuka, prijem signala iz komunikacijskih linija, akusticki kanali);
- pretnje koriscenjem specijalnih metoda i tehnickih sredstava (fotografisanje, elektronski dodaci koji unistavaju ili deformisu informaciju, kao i oni koji prenose obradjivanu ili govornu informaciju);
- ozracivanje tehnickih sredstava sondiranim signalima, sto kao rezultat moze imati deformaciju ili unistenje informacije, a pri velikoj snazi ozracivanja i ostecenje aparature.
f) Kanali oticanja informacija
Moguci kanali oticanja informacija mogu se podeliti na cetiri grupe:
1. grupa - kanali, povezani s pristupom elementima sistema obrade podataka, koji ne zahtevaju promenu komponenata sistema. U tu grupu spadaju kanali koji se obrazuju putem:
distancionog tajnog video-pracenja ili fotografisanja;
primene prislusnih uredjaja;
presretanja elektromagnetnih zracenja i nazracivanja i t.d.
2. grupa - kanali, povezani s pristupom elementima sistema i promenom strukture njegovih komponenti. U tu grupu spadaju:
pracenje informacije s ciljem njenog zapamcivanja u procesu obrade;
kradja nosilaca informacije;
skupljanje proizvodnih otpada koji sadrze obradjivanu informaciju;
namerno ocitavanje podataka iz fajlova drugih korisnika;
citanje zaostale informacije, tj. podataka koji ostaju na magnetnim nosiocima posle izvrsenja zadatka;
kopiranje nosilaca informacija;
namerno koriscenje za pristup informaciji terminala registrovanih korisnika;
lazno predstavljanje kao registrovani korisnik putem kradje lozinke i drugih rekvizita ogranicavanja pristupa informaciji, koja se koristi u sistemima obrade;
koriscenje takozvanih "otvora", "rupa", "malih vrata" t.j. mogucnosti zaobilazenja mehanizma ogranicavanja pristupa, koji se javljaju usled neusavrsenosti opstesistemskih komponenti programskog obezbedjenja (operacionih sistema, sistema upravljanja bazama podataka i dr.) i viseznacnostima programskih jezika, koji se koriste u automatizovanim sistemima obrade podataka.
3. grupa - u koju spadaju:
nezakonito prikljucivanje specijalne aparature na uredjaje sistema veza ili linija veza (presretanje modemske i faks-veze);
zlonamerno menjanje programa tako da programi pored osnovnih funkcija obrade informacija ostvaruju takodje i nesankcionisano prikupljanje i registraciju zasticene informacije;
zlonamerno kvarenje mehanizama zastite.
4. grupa - u koju spadaju:
nesankcionisano dobijanje informacije putem potkupljivanja ili ucenjivanja funkcionera odgovarajucih sluzbi;
dobijanje informacije putem potkupljivanja ili ucenjivanja saradnika, poznanika, sluzbenika ili rodjaka, upoznatih s prirodom delatnosti.
Dalje cemo ukratko razmotriti najrasprostranjenije kanale oticanja informacija.
g) Oticanje akusticke informacije usled primene prislusnih uredjaja
Za presretanje i registraciju akusticke informacije koristi se ogromni arsenal sredstava za prisluskivanje: mikrofoni, elektronski stetoskopi, radio-mikrofoni ili takozvani "radio-dodaci", usmereni i laserski mikrofoni, aparatura za magnetno snimanje. Izbor sredstava za akusticko prisluskivanje, koja se koriste u resavanju konkretnog zadatka, jako zavisi od mogucnosti pristupa agenta u kontrolisanu prostoriju ili u blizinu lica koja ga interesuju.
Primena ovih ili onih sredstava akusticke kontrole zavisi od uslova primene, postavljenog zadatka, tehnickih i, pre svega, finansijskih mogucnosti organizatora prisluskivanja.
Mikrofoni
U slucaju da postoji stalni pristup objektu kontrole mogu se koristiti najjednostavniji minijaturni mikrofoni, cije prikljucne linije izlaze u susedne prostorije za registrovanje i dalje preslusavanje akusticke informacije. Takvi mikrofoni dijametra 2,5 mm mogu hvatati normalni ljudski glas sa rastojanja do 10-15 m. Zajedno s mikrofonom u kontrolisanu prostoriju se po pravilu tajno ugradjuje minijaturni pojacivac s kompresorom za povecanje dinamickog dijapazona akustickih signala i obezbedjenja prenosa akusticke informacije na veca rastojanja. Ta rastojanja danas dostizu 500m i vise, to jest sluzba bezbednosti firme koja zauzima visespratnicu (ili protivnik) mogu prisluskivati svaku prostoruju u zgradi. Pri tom se provodne linije od nekoliko prostorija najcesce povezuju u jednu na specijalni pult i operatoru preostaje da po izboru prisluskuje bilo koju od njih, prema potrebi, da snima razgovore na magnetofonsku traku ili na hard-disk kompjutera zbog cuvanja i kasnijeg preslusavanja. Za istovremeno registrovanje akustickih signala iz nekoliko prostorija (od 2 do 16) postoje visekanalni registratori, izradjeni na bazi personalnih kompjutera. Takvi registratori najcesce se koriste za kontrolu akusticke informacije prostorije ili telefonskih razgovora. Oni imaju razlicite dopunske funkcije, npr. registrovanje ulaznih i izlaznih brojeva telefona, vodjenje zapisnika i protokola telefonskih veza i dr.
Mikrofoni mogu biti sprovedeni kroz ventilacione kanale na nivo kontrolisane prostorije, koja se moze prisluskivati iz druge prostorije, sa krova zgrade ili na mestima izlaska ventilacionih cevi. Pri tom nije obavezno da operator sve vreme sedi na krovu; dovoljno je ugraditi diktafon s mogucnoscu snimanja nekoliko sati i mogucnoscu upravljanja snimanjem na nivou akustickog signala, te ce tako svi razgovori u kontrolisanoj prostoriji biti snimani duze vreme bez zamene kasete.
Osim neposrednog prenosa zvucnih oscilacija posebni mikrofoni (npr. mikrofoni-stetoskopi), mogu hvatati zvucne oscilacije koje se sire iz kontrolisane prostorije po gradjevinskoj konstrukciji (zidovi, cevi za grejanje, vrata, prozori i sl.). Oni se koriste za prisluskivanje razgovora kroz zidove, prozore, vrata. Kontrolni punkt za prisluskivanje razgovora pomocu mikrofona-stetoskopa moze biti postavljen u sigurnom delu objekta na prilicnoj udaljenosti od kontrolisane prostorije.
Danas se proizvode razlicite modifikacije mikrofona usmerenog dejstva, koji primaju i pojacavaju zvuke sto idu iz jednog pravca i prigusuju sve ostale zvuke. Konstrukcije uskousmerenih mikrofona su razlicitog oblika - od oblika atapa do mikrofona koji koriste parabolicke koncentratore zvuka.
Tako usmereni mikrofon s parabolickim koncentratorom dijametra 43 cm, pojacivacem i ceonim mikrofonima, omogucava prisluskivanje razgovora na otvorenom sa dal;jine do 1 km.
Diktafoni i magnetofoni
Ako agenti nemaju stalni pristup objektu, ali postoji mogucnost kratkovremene posete pod razlicitim izgovorima, onda se za akusticko prisluskivanje koriste radio-mikrofoni, minijaturni diktafoni i magnetofoni, maskirani kao predmeti svakodnevne upotrebe: knjiga, pribor za pisanje, kutija cigareta, hemijska olovka. Osim toga, diktafon moze da se nalazi kod jednog od lica koja prisustvuju zatvorenom sastanku. U tom slucaju cesto se koristi prenosni mikrofon, sakriven ispod odece ili maskiran kao sat, olovka, dugme. Tajno ugradjen u atase-kejsu, magnetofon malih razmera moze se neprimetno ukljucivati pomocu obicne hemijske olovke.
Savremeni diktafoni omogucavaju neprekidno snimanje govorne informacije od 30 minuta do nekoliko sati; oni su opremljeni sistemima akustickog pokretanja (VOX, VAS), to jest upravljanjem po nivou akustickog signala, autoreversa, indikacije datuma i vremena snimanja, distancionog upravljanja. Izbor diktafona danas je veoma veliki. S opisanim funkcijama mogu se izabrati modeli diktafona firmi OLYMPUS, SONY, Panasonic, Uher i drugi. Novi modeli se, obicno, prikazuju i demostriraju na specijalizovanim izlozbama specijalne obavestajne tehnike, koji se odrzavaju u pojedinim gradovima na Zapadu, ali, od skora i u Moskvi.
U nekim modelima diktafona kao nosilac informacije koriste se numericki nikrocipovi i mini-diskovi; tako snimljena govorna informacija moze se presnimavati na hard-diskove kompjutera za cuvanje, arhiviranje i kasnije preslusavanje. Velika prednost numerickih diktafona je u tome sto se oni ne otkrivaju pri radu, za razliku od kasetnih, koji se otkrivaju specijalnim aparatima za elektromagnetno emitovanje; sa radnim motorom trakastog mehanizma i pri prelasku na drugu zvucnu prugu u rezimu rada autoreversa, kod takvih uredjaja, cuje se karakteristicno pucketanje, koje moze otkriti skriveni diktafon.
Radio-mikrofoni
Radio-mikrofoni su najrasprostranjenija tehnicka sredstva za dobijanje akusticke informacije. Njihova popularnost objasnjava se jednostavnoscu rukovanja, relativnom niskom cenom, malim razmerama i mogucnoscu kamuflaze. Raznolikost radio-mikrofona ili takozvanih radio-prisluskivaca toliko je velika da je potrebna posebna klasifikacija.
Radio-mikrofoni se dele na:
radio-mikrofone s parametarskom stabilizacijom frekvencije;
radio-mikrofone s kvarcnom stabilizacijom frekvencije.
Parametarska stabilizacija frekvencije ne moze pretendovati na visok kvalitet prenosa zbog gubljenja frekvencije u zavisnosti od mesta, temperature i dr. destabilizujucih faktora (posebno ako je mikrofon uradjen u nosecoj varijanti i stavlja se na telo coveka). Kvarcna stabilizacija frekvencije ili, kako ih strucnjaci cesto zovu, "kvarcni mikrofoni" nemaju ovaj nedostatak.
Radio-mikrofoni rade kao obicni radio-predajnik. Kao izvor elektronapajanja koriste se akumulatori malih razmera. Duzina rada takvih mikrofona odredjuje se duzinom rada akumulatora. Za neprekidni rad, to je 1-2 dana. Mikrofoni mogu biti veoma slozeni (mogu koristiti sistem prikupljanja i prenosa signala, uredjaje distancionog prikupljanja).
Najjednostavniji mikrofoni ukljucuju tri osnovna sklopa, koji i odredjuju nijhove takticko-tehnicke mogucnosti. To su: mikrofon, koji odredjuje zonu akusticke osetljivosti radio-mikrofona; konkretni radio-predajnik, koji odredjuje daljinu i tajnost rada; izvor elektronapajanja, koji odredjuje vreme neprekidnog rada.
Tajnost rada radio-mikrofona obezbedjuje se malom snagom predajnika, izborom frekvencije emitovanja i primenom specijalnih mera prikrivanja. Cesto se radna frekvencija bira blizu nosece frekvencije jake radio-stanice, koja svojim signalima maskira mikrofon koji radi.
Prikrivanje radio-kanala vrsi se na sledeci nacin: skremblovanjem (sifrovanjem) prenosenog signala metodom analognog maskiranja signala u obliku inverzije niskofrekventnog spektra ili adaptivne delta-modulacije informacionog signala s dodavanjem numerickog pseudoslucajnog fluksa. Radio-mikrofoni s prikrivenim kanalom teze se otkrivaju cak i uz primenu skupih tehnickih sredstava, ali i njihova cena je znatno visa.
Sami mikrofoni mogu biti ugradjeni ili prenosni.
Fizicka skrivenost radio-mikrofona odredjuje se njihovim brizljivim maskiranjem u kontrolisanoj prostoriji. U svakoj prostoriji postoje mnogi uredjaji koji izgledaju sasvim nevino, mogu se nalaziti na vidljivom mestu, ne izazivajuci nikakvu sumnju, jer se radio-mikrofoni najcesce prave u kamufliranom vidu (hemijske olovke, upaljaci, karton, predmeti enterijera itd).
Daljina delovanja radio-mikrofona u sustini zavisi od snage predajnika, nosece frekvencije, vida modulacije i osobina prijemnog uredjaja.
Vreme neprekidnog rada u velikoj meri zavisi od organizovanja napajanja proizvoda. Ako se radio-mikrofon napaja na mrezi od 220 V, onda se on najcesce izradjuje u obliku trojnog nastavka, prikljucnice, produznika, a vreme rada je neograniceno. Ako napajanje ide preko baterije ili akumulatora, izlaz iz neugodne situacije nalazi se u primeni rezima akustickog pokretanja (komandovanje glasom), koriscenja distancionog komandovanja (DK), ukljucivanjem ili povecavanjem kapaciteta baterija.
Iz ovog kratkog opisa proizilazi da daljina rada, gabariti i vreme neprekidnog rada uslovljavaju jedni druge. Tako za povecanje daljine treba povecati snagu predajnika, istovremeno raste potrosena struja od izvora napajanja, a to znaci da se skracuje duzina neprekidnog rada. Da bi se to vreme povecalo, povecava se kapacitet baterije napajanja, ali pri tome rastu gabariti radio-mikrofona. Osim toga treba imati u vidu da povecanje snage predajnika smanjuje mogucnost za njegovo skrivanje, to jest on se moze pronaci cak i bez koriscenja slozene i skupe tehnike.
Prijemni uredjaji
Prijem signala s radio-mikrofona ostvaruje se preko standardnih FM radio-prijemnika ili specijalno izradjenih kontrolnih punktova s mogucnoscu snimanja zvuka.
Najcesce se za prijem akustickih signala od radio-mikrofona koriste prijemnici za ispitivanje (pretrazivaci) tipa AR3000A, AR2700, AR8000, IC-R10, IC-R2 i niz drugih. Koriste se takodje standardni radio-prijemnici s konvertorom za prijem signala u potrebnom dijapazonu frekvencija. Pogodna je primena magnitola, jer one daju mogucnost istovremenog prisluskivanja i snimanja. Za prijem s radio-mikrofona s prikrivenim kanalom koriste se prijemnici s konverterom i demaskiratom tipa inverzija ili dekoderom signala s numerickom delta-modulacijom. Prijemnici za ispitivanje i uredjaji stvoreni na osnovu njih, osim funkcije obicnog radio-prijema, vrse i radio-monitoring sirokog spektra radio-frekvencija. Zajedno s komandnim programima oni omogucavaju u automatskom i automatizovanom rezimu upravljanja preslikavanje situacije na ekran kompjutera, prikupljanje informacije o prihvatnim signalima, analizu tekuce i arhivne informacije sa formiranjem izvestaja o izvrsenom poslu.
Oni vrse sledece zadatke:
otkrivanje emitovanja specijalnih tehnickih sredstava nesankcionisanog prikupljanja informacija i njihovu lokalizaciju;
otkrivanje informativnih sporednih elektromagnetnih emitovanja i nazracivanja koja se pojavljuju pri radu racunarske tehnike, veze i organizacione tehnike;
ocenu efikasnosti koriscenja tehnickih sredstava zastite informacija;
kontrolu vrsenja ogranicenja i postovanja discipline veze pri koriscenju otvorenih kanala radio-veze radio-elektronskim sredstvima;
kontrolu mreza frekvencija razlicitih sistema radio-veze;
prikupljanje podataka o radio-elektronskoj situaciji u tacki prijema i otkrivanje novih signala;
kontrolu spiska fiksiranih frekvencija radio-elektronskih sredstava s razlicitim parametrima emitovanog signala;
ocenu opterecenosti zadatih dijapazona i intenzivnosti koriscenja fiksiranih frekvencija;
ocenu elektromagnetne kompatibilnosti lokalnih radio-centrala;
analizu individualnih karakteristika spektra posebnog radio-signala.
Oticanje informacija preko skrivenog i distancionog video-posmatranja
Od sredstava datog tipa najsire se primenjuju tajno postavljene foto i video-kamere s izlaznim otvorom objektiva od nekoliko milimetara.
Takodje se koriste minijaturni video-sistemi koji se sastoje od video-mikrokamere visoke osetljivosti i mikrofona. Postavljaju se na vrata ili u zidu. Za tajno posmatranje koriste se takode video-mikrokamere u zidnom satu, u senzorima pozarne signalizacije, u malim radio-magnetofonima, kao i na kravati ili kaisu na pantalonama (u jednom slucaju, tokom realizacije jedne operativne akcije britanske kontraobavestajne sluzbe MI 5, otkrivena je video-kamera u supljini vestackog oka jednog osumnjicenog). Video-slika se moze snimati na malogabaritni video-magnetofon ili prenositi pomocu malogabaritnog predajnika preko radio-kanala u drugu prostoriju ili automobil na ulici ispred zgrade u kojoj se snimanje obavlja ili preko puta nje, na specijalni ili standardni TV prijemnik. Distanca na koju se prenos moze uspesno da obavi, u zavisnosti od snage prenosa, dostize od 200 m do 1 km. Pri koriscenju retranslatora, rastojanje prenosa moze biti znacajno povecano.
Privlaci paznju automobilski sistem skrivenog video-posmatranja. Video-kamera koja obezbedjuje kruzni pregled, kamuflirana je spoljnom antenom mobilnog telefona. Ravni ekran postavlja se ili na stitnik od sunca, a komandni pult u pepeljaru ili u dzep na vratima. Video-signal, u zavisnosti od tehnicke opremljenosti sistema, moze se snimati direktno na video-magnetofon ili preko radio-linije prenositi na rastojanje do 400 m. Video-kamera se oprema promenljivim objektivima s razlicitim uglovima posmatranja.
Oticanje informacija pri koriscenju sistema veze i razlicitih kablovskih komunikacija
U ovom slucaju kada govorimo o mogucnosti presretanja informacije pri koriscenju sistema veza i kablovskih komunikacija treba imati u vidu da se presretanje moze obavljati ne samo s telefonskih linija i ne samo kod govorne informacije. U ovu grupu mozemo ubrojati:
prisluskivanje i snimanje razgovora preko telefonskih linija;
koriscenje telefonskih linija za distanciono prikupljanje audio-informacije iz kontrolisane prostorije;
presretanje faks-poruke;
presretanje razgovora preko radio i mobilnih telefona;
koriscenje mreze od 220 V i linija zastitne signalizacije za prenosenje akusticke informacije iz prostorije;
presretanje pejdzing-poruka.
Prisluskivanje i snimanje razgovora preko telefonskih linija
Telefonske abonentske linije obicno se sastoje od tri dela: magistralnog (od automatske telefonske centrale do razvodnog ormara (RO)), razvodnog (od RO do razvodne kutije (RK)), abonentske instalacije (od RK do telefonskog aparata). Poslednja dva dela - razvodni i abonentski su najosetljiviji za presretanje informacije. Prislusni uredjaj moze biti postavljen na svakom mestu gde postoji pristup telefonskim vodovima, telefonskom aparatu, prikljucnici ili bilo kom mestu linije do RK. Najjednostavniji nacin za prisluskivanje je prikljucivanje paralelnog telefonskog aparata ili "monterske slusalice". Takodje se koriste specijalni adapteri za prikljucivanje magnetofona na telefonske linije. Adapteri su uradjeni tako da se diktafon, instaliran za snimanje u rezimu akustickog pokretanja ukljucuje samo pri podignutoj slusalici telefonskog aparata. To daje mogucnost stednje magnetofonske trake bez njenog motanja na prazno.
Prikljucivanje na telefonske linije vrsi se ne samo galvanski (direktnim prikljucivanjem), vec i pomocu indukcionih ili kapacitivnih senzora. Takvo prikljucivanje prakticno se ne moze otkriti pomocu uobicajenih aparata koji se koriste za otkrivanje prisluskivanja.
Najcesce su telefonske sklopke radio-translatori koji se cesce zovu telefonski predajnici ili telefonski prisluskivaci.
Telefonski prisluskivaci prikljucuju se paralelno ili redno na bilo kom mestu telefonske linije i imaju veoma dug rok trajanja, jer se napajaju iz telefonske mreze, kao paraziotni potrosaci. Ovi uredjaji veoma su popularni u industrijskoj (i uopste, u privrednoj) spijunazi zahvaljujuci svojoj jednostavnosti i niskoj ceni.
Vecina telefonskih prisluskivaca automatski se ukljucuje pri podizanju telefonske slusalice i prenosi razgovor preko radio-kanala na prijemnik punkta presretanja, gde razgovor moze biti preslusan i snimljen. Takvi prisluskivaci koriste mikrofon telefonskog aparata i nemaju svoj izvor napajanja; zato su veoma malih dimenzija. Cesto se kao antena koristi telefonska linija. U cilju maskiranja, telefonski prisluskivaci izradjuju se u obliku kondenzatora, releja, filtera i drugih standardnih elemenata i sklopova telefonskog aparata.
Telefonski prisluskivaci najcesce se ugradjuju van kancelarije ili stana, sto znacajno smanjuje rizik njihovog otkrivanja. Kako bi se uprostila procedura prikljucivanja prislusnih uredjaja i smanjenja njihovog uticaja na telefonsku liniju, koriste se uredjaji s induktivnim senzorom prikupljanja informacija. Ovakvi uredjaji zahtevaju autonomni izvor napajanja a uredjaj mora da ima semu automatskog ukljucivanja pri podizanju telefonske slusalice. Kvalitet primljene informacije prakticno je uvek slabiji.
Koriscenje telefonskih linija za distanciono prikupljanje audio-informacija iz kontrolisanih prostorija
Posebno mesto zauzimaju sistemi koji nisu namenjeni prisluskivanju telefonskih razgovora, vec koriste telefonske linije za prisluskivanje kontrolisanih prostorija u kojima postoje telefonski aparati ili vodovi telefonskih linija.
Primer za takve uredjaje moze biti "telefonsko uho". Uredjaj "Telefonsko uho" je mali uredjaj koji se prikljucuje paralelno na telefonsku liniju ili prikljucnicu na bilo kom odgovarajucem mestu kontrolisane prostorije. Za prisluskivanje prostorije dovoljno je okrenuti broj abonenta u cijoj prostoriji se nalazi "telefonsko uho". Posle prvog zvona treba spustiti slusalicu i kroz 10-15 sekundi ponovo okrenuti isti broj. Uredjaj daje lazne signale zauzete linije 40-60 sekundi, posle cega signali prestaju i ukljucuje se mikrofon u sistemu "telefonskog uha" - pocinje prisluskivanje prostorije. U slucaju obicnog poziva, "telefonsko uho" propusta sve signale posle prvog, vrseci ulogu obicne telefonske prikljucnice, i ne ometa razgovor.
Osim toga, moguce je koriscenje telefonske linije za prenos informacije s mikrofona, tajno postavljenog u prostoriji. Pri tome se koristi noseca frekvencija u dijapazonu od desetina do stotina kiloherca s ciljem - ne ometati normalni rad telefonske linije. Praksa pokazuje da u realnim uslovima daljina rada slicnih sistema s prihvatljivom razumljivoscu govora sustinski zavisi od kvaliteta linije, postavljenih telefonskih kablova, postojanja radio-prenosne mreze, postojanja racunarske i kancelarijske tehnike itd. Od tzv. "direktnih" sistema prikupljanja govorne informacije iz kontrolisane prostorije, kada se koriste telefonske linije, treba obratiti paznju na mogucnost prikupljanja informacije preko elektroakustickog pretvaranja koje nastaje u telefonskim aparatima i preko visokofrekventnog privezivanja. Ali takvi kanali oticanja informacije koriste se sve redje. Prvi zbog toga sto savremeni telefonski aparati nemaju mehanicko zvono i krupne metalne delove, a drugi zbog svoje slozenosti i glomaznosti. Bez obzira na to, mere zastite od oticanja informacije preko ovih kanala i danas se koriste, poznate su i nisu skupe.
Presretanje faks-poruke
Presretanje faks-poruke principijelno se ne razlikuje od presretanja telefonskih poruka. Zadatak se samo dopunjuje obradom dobijene poruke.
Kompleks za presretanje i registrovanje faks-poruke obicno se sastoji od:
- Racunara s neophodnim ali sasvim dostupnim resursima
- Programskog paketa
- Standardnog audio-kontrolora (Sound Blaster)
- Uredjaja za prikljucivanje na liniju (adapter).
Ovi kompleksi obezbedjuju automatsku detekciju (odredjivanje govorne ili faks-poruke), snimanje faks-poruke na hard-disk s mogucnoscu naknadne automatske demodulacije, deskremblovanja registrovanih poruka, njihovo pojavljivanje na displeju i stampanje.
Presretanje razgovora preko radio-telefona i mobilne veze
Presretanje razgovora preko radio-telefona ne predstavlja teskocu. Dovoljno je podesiti prijemnik (pretrazivac) na nosecu frekvenciju radio-telefona, koji se nalazi u zoni prijema i utvrditi odgovarajuci rezim modulacije. Za presretanje razgovora koji se vode preko mobilnih veza koristi se nesto slozenija aparatura. Postoje razliciti kompleksi kontrole mobilnog sistema veza AMPS, DAMPS, NAMPS, NMT-450, NMT-450 standarda proizvedenih u zemljama Zapadne Evrope. Ovi kompleksi omogucavaju da se preko frekvencije pronalaze i prate ulazni i izlazni pozivi abonenata mobilne mreze, da se odredjuju ulazni i izlazni brojevi telefona abonenata, da se preko frekvencije prate po kanalu telefonski razgovori i slicno.
Broj abonenata koji se kontrolisu odredjuje se sastavom aparature i verzijom programskog obezbedjenja i moze biti 16 i vise.
Postoji mogucnost automatskog snimanja razgovora na diktafon, na hard-disk sa protokolom snimanja na diktafonu, potpunog monitoringa svih poruka koje se prenose preko sluzbenog kanala, kao i odredjivanja cujnosti svih baznih stanica u tacki njihovog prijema s ranziranjem po nivoima primanih signala iz baznih stanica.
Vrednost ovih kompleksa, u zavisnosti od standarda kontrolisanog sistema veze i velicine postavljenog zadatka, moze biti od 5000-60000 dolara.
Presretanje GSM mreze znatno je slozenije; najkvalitetniji kompleksi za presretanje mobilne GSM mreze su nemacke i britanske proizvodnje. Vrednost ovih kompleksa je od 350000-650000 dolara.
Koriscenje naponske mreze od 220 V za prenos akusticke informacije iz prostorije
Za ovo se koriste tzv. mrezni prisluskivaci. Tu, pre svega, spadaju uredjaji ugradjeni u aparate koji se napajaju preko naponske mreze od 220 V ili ugradjeni u mreznu armaturu (prikljucnice, produznici itd.). Predajnik se sastoji od mikrofona, pojacivaca i samog predajnika nosece niske frekvencije. Noseca frekvencija obicno je u dijapazonu od 10-350 kHz. Prenos i prijem ostvaruju se preko iste faze ili, ako su faze razlicite, vezuju se na visoku frekvenciju preko razdelnog kondenzatora. Prijemni uredjaj moze se specijalno izraditi, ali ponekad se koriste doradjeni blokovi obicnih uredjaja koji se danas prodaju u svim specijalizovanim prodavnicama elektromaterijala. Mrezni predajnici iz ove klase lako se kamufliraju u razlicite elektricne aparate, ne zahtevaju dodatno napajanje preko baterija i tesko se pronalaze savremenom tehnikom.
Presretanje pejdzing-poruka
U sastav tih sistema ulaze: kompjuter, specijalno programsko obezbedjenje, uredjaj za transformaciju i prijemni uredjaj. Kao prijemni uredjaji obicno se koriste doradjeni pretrazivaci (AR3000, AR8000, IC-7100 i dr.), radio-stanice ili pejdzing-prijemnici.
Sistem ostvaruje prijem i dekodiranje tekstualnih i numerickih poruka koje se prenose u sistemu radio-pejdzing veze, cuva sve primljene poruke sa vremenom prenosa na hard-disku PC-a u arhivskom fajlu. Pri tom se moze vrsiti filtracija toka informacija, izdvajanje podataka adresiranih na jednog ili nekoliko abonenata po a priori poznatnim ili eksperimentalno odredjenim kep-kodovima. Parametri spiskova kontrolisanih abonenata mogu se operativno menjati.
Lasersko prisluskivanje govorne informacije
Za distanciono presretanje informacije (govora) iz prostorije ponekad se koriste laserski uredjaji. Iz punkta za pracenje u pravcu izvora zvuka salje se sondirajuci zrak. On se obicno usmerava na prozorska stakla, ogledala i druge reflektujuce povrsine.
Svi ovi predmeti vibriraju pod dejstvom govornih signala koji cirkulisu u prostoriji i svojim vibracijama moduliraju laserski zrak koji se posle prihvata u punktu za pracenje jednostavnim transformacijama pretvara u govorni signal iz kontrolisane prostorije.
Danas postoji veliki broj laserskih sredstava za prisluskivanje. Ovi uredjaji sastoje se od izvora zracenja (helijumsko-neonski laser), prijemika ovog zracenja s blokom filtracije zvukova, dva para naglavnih telefona, akumulatora napajanja i stalka. Navodjenje laserskog zracenja na prozorsko staklo prostorije vrsi se pomocu teleskopskog vizira. Prikupljanje kvalitetne govorne informacije s prozorskih okvira s duplim staklom vrsi se na rastojanju do 250 m. Ovakve mogucnosti, na primer, ima sistem SIPE LASER 3-DA SUPER americke proizvodnje. Ipak, na kvalitet primljene informacije, osim sistemskih parametara, uticu i sledeci faktori:
- atmosferski parametri (rasejanje, apsorpcija, turbulentnost, nivo brujanja)
- kvalitet obrade sondirane povrsine (hrapavosti i neravnine nastale iz tehnoloskih razloga ili pod uticajem sredine - prljavstina, ogrebotine i sl);
- nivo brujanja akustiskih sumova
- nivo presretanog govornog signala.
Osim toga, primena ovih sredstava trazi velike izdatke ne samo za sam sistem, vec i za opremu za obradu dobijene informacije. Primena ovako slozenog sistema zahteva visoku kvalifikovanost i ozbiljnu pripremu operatera.
Iz svega navedenog moze se izvuci zakljucak da je koriscenje laserskog prikupljanja govorne informacije skupo zadovoljstvo, prilicno slozeno i zato treba dobro razmisliti o neophodnosti zastite informacije od ovog vida prisluskivanja.
Putevi oticanja informacije u racunarskim sistemima
Pitanja bezbednosti obrade informacije u kompjuterskim sistemima za sada u nasoj zemlji brinu samo uski krug strucnjaka. To je, naravno, u velikoj meri uslovljeno nasim zaostajanjem u primeni kompjuterske tehnike. Ipak, zivot nas je sve stavio u takve uslove da je sveopsta kompjuterizacija odavno prestala da bude inostrana egzotika. To inspirise. Ali, treba shvatiti da kompjuterizacija, osim ociglednih i siroko reklamiranih koristi, sa sobom nosi, kao prvo, znacajan utrosak napora i resursa, a kao drugo, mnogobrojne probleme razumljive jos uvek samo nekim nasim sunarodnicima.
Jedan od tih problema, pri cemu i jedan od najvecih, jeste problem obezbedjenja sigurne obrade poverljive informacije u kompjuterskim sistemima.
Do sada se ovaj problem vise-manje ozbiljno pojavljivao kod nas samo u drzavnim i vojnim sluzbama, kao i u naucnim krugovima. Prelaz nase zemlje na trzisnu privredu sa sobom neizbezno nosi pojavu mnogobrojnih firmi i banaka ciji efikasan rad - kako pokazuje inostrano iskustvo - biva prakticno nezamisliv bez koriscenja kompjutera. Cim rukovodioci ovih i drugih organizacija to shvate, pred njima ce se kao prva pojaviti upravo pitanja zastite kriticne informacije koju poseduju.
Zato, dok jos za to ima vremena, treba se ozbiljno zamisliti nad postojecim stranim iskustvom kako se ne bi izmisljao "domaci bicikl". Za pocetak bice korisno upoznati se s klasifikacijom i principima ocene bezbednosnih sistema koji se koriste u SAD.
Razlikuju se dva tipa nekorektnog koriscenja kompjutera:
- Nedozvoljeni pristup kompjuteru lica koja na to nemaju pravo
- Nepravilni postupci lica koja imaju pravo pristupa kompjuteru (tzv. sakcionirani pristup).
Kreatore sistema obicno brine samo drugi problem. Analiza verovatnih puteva oticanja informacije ili njene deformacije pokazuje da odsustvo posebnih mera zastite utice na:
- preuzimanje od strane distancionih tehnickih sredstava tajnih podataka sa monitora kompjutera, sa printera (presretaje elektromagnetnih zracenja);
- dobijanje obradjene informacije preko mreze napajanja kompjutera;
- akusticko ili elektro-akusticko oticanje unosene informacije;
- presretanje poruka u kanalu veze;
- podmetanje pogresnog podatka;
- ocitavanje (izmena) kompjuterske informacije pri nesankcionisanom pristupu;
- kradja nosilaca informacije i proizvodnih otpada;
- citanje zaostale informacije u memoriji sistema posle ispunjenja sankcionisanih zahteva;
- kopiranje nosilaca informacije;
- nesankcionisano koriscenje terminala registrovanih korisnika;
- simuliranje registrovanog korisnika kradjom lozinke i drugih rekvizita ogranicavanja pristupa;
- maskiranje nesankcionisanih zahteva u zahteve operativnog sistema (mistifikacija);
- koriscenje programskih nedostataka;
- dobijanje zasticenih podataka pomocu serije dozvoljenih zahteva;
- koriscenje nedostataka programskog jezika i operativnih sistema;
- namerno ubacivanje u datoteke specijalnih blokova tipa "trojanskog konja";
- zlonamerno izbacivanje iz rada mehanizama zastite.
U posebnu grupu treba izdvojiti specijalne prisluskivace za prikupljanje informacija sa kompjutera.
Minijaturni radio-far, ugradjen u kupljeni kompjuter, omogucava da se on otprati do mesta instaliranja, tako sto salje signale na specijalni predajnik. Kada se tako sazna gde se kompjuter nalazi, sa njega se moze preuzimati svaka obradjena informacija preko specijalno ugradjenih elektronskih blokova koji izvorno ne pripadaju kompjuteru, ali ucestvuju u njegovom radu. Najefikasnija zastita od takvih prisluskivaca je blindirana prostorija za racunski centar.
Po misljenju strucnjaka, univerzalnih prisluskivaca danas nema. Svi oni mogu se uslovno podeliti na tri tipa: oni koji informaciju biraju prema kljucnim recima ili znacima, oni koji prenose svaku informaciju i oni koji je unistavaju.
Oticanje informacija preko PSEZN
Jedna od najverovatnijih pretnji za presretanje informacije u sistemima za obradu podataka je oticanje preko presretanja sekundarnih elektromagnetnih zracenja i nazracivanja u daljem tekstu PSEZN koje stvaraju tehnicka sredstva.
Preuzimanje informacija koriscenjem PSEZN je moguce u dijapazonu frekvencija od 1 Hz do 150 GHz a prenose sepodaci koji se obradjuju u automatizovanim sistemima. Daljina prenosa racuna se u desetinama, stotinama, nekada, i hiljadama metara.
Najopasniji izvori PSEZN-a su displeji, kablovske linije veze, disk-memorija i teleprinteri serijskog tipa.
Na primer, s displeja se informacija moze skinuti pomocu specijalne aparature na rastojanju do 500-1500 m, s printera do 100-150 m. Presretanje PEMIN moze se ostvarivati i pomocu prenosne aparature. Ova aparatura moze da predstavlja sirokopojasni automatizovani superheterodinski prijemnik. Kao uredjaji za registrovanje primljenih signala (poruka) mogu se koristiti magnetni nosac ili displej.
Ovde su nebrojani, uglavnom, svi moguci kanali oticanja informacija; oni najverovatniji za svako drzavno ili privatno preduzece, firmu, banku, organizaciju, ustanovu. Dobijeni podaci mogu se koristiti na prvoj etapi stvaranja kompleksnog sistema zastite informacija, to jest pri analizi pretnji oticanja poverljive informacije.
NAPOMENA: Ako Vas je ovaj tekst zainteresovao, a imate probleme sa zastitom informacija kopjima raspolazete, APIS - security consulting vam moze pomoci. Javite se radi dogovora na adresu rigel@net.yu sa naznakom "consulting".
Mi zelimo da Vam pomognemo. Obratite nam se.
| |
|
|
APIS Novosti
