Izvodjenje pirata i kompjuterskih prevaranata pred lice pravde

Osnivanjem Posebnog odeljenja za visokotehnološki kriminal u Okruznom
javnom tuzilastvu u Beogradu, Srbija je postala jedna od malobrojnih zemalja u Evropi koja na ovaj nacin pocinje da se bori protiv kompjuterskog kriminala.

Prvog specijalnog tuzioca za ovu oblast Lidiju Komlen-Nikolic na internet forumima vec nazivaju prvim "srpskim sajber serifom".

U intervjuu za list "Politika", ona kaze da je ocekuje obiman i veoma zahtevan posao.

• Kada govorimo o sajber kriminalu, o kojim krivicnim delima je rec?

– U ovom tuzilastvu trenutno ima oko pedesetak predmeta, od cega se oko 90 odsto odnosi na pirateriju, a preostalih deset odsto uglavnom na kompjutersku prevaru. Kompjuterska prevara podrazumeva da osoba koristeci kompjuter na odredjeni sajt postavi lazne podatke i navede ljude da nesto ucine ili ne ucine na stetu svoje imovine. U oblast sajber kriminala spadaju kompjuterska sabotaza, pravljenje i unosenje kompjuterskih virusa, kao i neovlascen pristup zasticenom racunaru.

Trenutno nemamo nadleznost za decju pornografija preko interneta i falsifikovanje platnih kartica, ali saradjujemo sa kolegama koji rade na tim predmetima.

• Koliko je u Srbiji zastupljen sajber kriminal?

– Do sada nije radjena nijedna relevantna studija o tome. Moj cilj jeste da uspostavim takozvanu centralizaciju podataka, da na jedno mesto stizu informacije iz policije i tuzilastava.

• Koliko bi trebalo da poznajete kompjutersku tehnologiju da biste radili posao specijalnog tuzioca za sajber kriminal?

– Ljudi obicno zive u zabludi i misle da oni koji se bave mojim poslom moraju da budu hakeri. Sustina je u tome da poznajete, razumete i da imate kompjutersko znanje, ali je prvenstveno bitno to da budete vrhunski pravnik jer postupate pred sudom. Zakon kaze da sudije i tuzioci moraju da imaju potrebna informaticka znanja ali ne moram da pisem kompjuterske programe, jer u tom slucaju ne bih sedela u tuzilastvu vec bih bila u firmi koja se bavi informacionim tehnologijama. Smatram da covek na mom mestu mora da bude dobro pravno potkovan da bi tehnicki napredak upodobio pravnoj normi. Treba uloziti veliko pravno znanje i na odgovarajuci nacin zastupati predmet pred sudom, jer je cilj svakog tuzioca osudjujuca i pravosnazna presuda.

• Da li imamo dovoljno kvalifikovane strucnjake za obracun sa sajber kriminalom?

– Imamo obucene ljude, ali znanja nikad dosta. Tehnologija se jako brzo razvija tako da je neophodno stalno biti u toku i neprekidno se usavrsavati i uciti. Obuka je stalno prisutna – u policiji, u tuzilastvu i sudstvu. Vec saradjujemo sa Narodnom bankom Srbije i uskoro cemo organizovati seminare na temu bankarskog poslovanja i zloupotrebe platnih kartica.

• Da li imamo dovoljno strucne vestake za sajber kriminal?

– Jedina ovlascena institucija za postavljanje vestaka je trenutno Ministarstvo pravde i za sada postoji jedan jedini vestak za IT tehnologiju. Postoji Drustvo IT vestaka koje ima vrhunske strucnjake, ali nisu na zvanicnom spisku. Bitno je da sada policija ima odsek za obradu digitalnih dokaza, a takodje i Institut za bezbednost ima potrebnu tehnologiju. Tako veliki deo posla uradimo u fazi
pretkrivicnog postupka i onda raspolazemo sa dokazima koji su validni za sud i mogu da se upotrebe u glavnom pretresu.

• Na koji nacin saradjujete sa policijom?

– Saradnju sa policijom bih mogla ukratko da opisem kao "dvosmernu ulicu" jer je neophodno da usko saradjujemo i razmenjujemo informacije. U okviru Sluzbe za borbu protiv organizovanog kriminala postoji formalno Odsek za suzbijanje kompjuterskog kriminala. Medjutim, Zakon o sajber kriminalu predvidja formiranje posebne sluzbe u okviru MUP-a koja ce biti pod mojom ingerencijom i postupace po mojim nalozima. Za sada imam odlicnu saradnju sa delom kriminalisticke policije koji trenutno postoji.

• A saradnja sa provajderima Internet usluga?

– Ta saradnja je neophodna, a uskoro ce biti potpuno precizirana i formalizovana. Mi smo i ranije saradjivali, jer postoji ogroman broj predmeta koje ne bismo mogli da uradimo da nije bilo razmene informacija sa provajderima. To i njima ide u prilog jer tako korisnicima garantuju bezbednost. Medjutim, uvek se namece pitanje da li ce se ljudi osecati kao da ih neko uvek posmatra i kontrolise ako
mi ostvarimo odredjenu vrstu kontrole internet saobracaja. Mislim da je bolje da se odredjeni deo internet saobracaja evidentira, jer od podataka koje imaju iskljucivo internet provajderi zavisi otkrivanje krivicnog dela, pronalazenje i procesuiranje ucinilaca.

• Sa kakvim teskocama se susrecete prilikom otkrivanja krivicnih dela iz oblasti visokotehnoloskog kriminala?

– Situacije se razlikuju od slucaja do slucaja, narocito kada je rec o Internetu. Sada postoji mogucnost da neko otvori domen i sajt koji garantuju anonimnost servera i pristupa IP adresi. U tom momentu meni se zatvara svaka dalja istraga. Mnogo takvih sajtova je postavljeno u Kini, Surinamu… Mogu besplatno da se otvore i da se na njih stavi bilo koji sadrzaj, a prakticno radnja izvrsenja nije u nasoj zemlji. Upravo zbog toga je vazna Konvencija SE o sajber kriminalu jer ona omogucava
medjunarodnu saradnju.

• Da li se od ucinioca krivicnog dela racunar obavezno oduzima i kako se izvlace podaci iz njega?

– Racunar se oduzima u zavisnosti o kojem krivicnom delu je rec. Podaci iz njega se ne brisu, vec se u prisustvu branioca klonira (kopira) hard disk. Znaci, ne dira se inicijelni hard disk jer svako njegovo otvaranje i ceprkanje po kompjuteru menja dokaze. Umesto toga, dokazi se prikupljaju na osnovu klona hard-diska. Cak se i samo kloniranje hard-diska radi bez ukljucivanja kompjutera. Bitno je reci da nismo mi nista novo izmislili, vec smo primenili tehnologiju i iskustvo engleske policije i njihove „Haj tek junit". Oni imaju Prirucnik o tome "sta treba uraditi sa racunarom a da se ne ostete dokazi.

Kod krivicnih dela koja su pocinjena kompjuterom, oni se uvek oduzimaju po okoncanju sudjenja ako je osudjujuca presuda pravnosnazna, a ako nije oni se vracaju vlasniku.

Videti originalni tekst:

- Beogradski dnevni list "Politika" http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=24167&lang=2 od 2. aprila 2007.

Videti takodje:
- Sajber kriminal u Srbiji
http://www.b92.net/info/emisije/poligraf.php?yyyy=2007&mm=02&nav_id=234588
- Regionalna konferencija o cyber kriminalu
http://www.internodium.org/node/2801
- Imenovan rukovodilac odeljenja za visokotehnoloski kriminal:
http://www.internodium.org/node/2796
- Cyber sheriff: Potrebna primena regulative o cyber kriminalu:
http://www.internodium.org/node/2754
- Formirano posebno odeljenje za cyber kriminal:
http://www.internodium.org/node/2643
- Blic: Osniva se specijalni sud, tuzilastvo i policija za sajberkriminal:
http://www.internodium.org/node/2439
- Cyber sheriff dobija pojacanje http://www.internodium.org/node/2413
- MUP Srbije formira jedinicu protiv cyber kriminala:
http://www.internodium.org/node/2380
- SCG potpisala Evropsku konvenciju o cyber kriminalu!
http://www.internodium.org/node/2363
- Spijunaza i sabotaza u svetu racunara
http://www.apisgroup.org/pr.html?id=23

Pogledajte i druge preporucene tekstove